U fokusu - Srbija

Bivšim vlasnicima u martu sleduje akontacija za restituciju

Iznos emitovanih obveznica je 69,5 miliona evra, a utvrđen je na osnovu rešenja koje je Agencija za restituciju donela zaključno sa 30. junom 2021. Obeštećenje po osnovu emitovanih obveznica isplaćivaće se od 14. januara 2023. jednom godišnje, sve do dospeća obveznice zavisno od njene ročnosti. Ročnost obveznica je na period od pet, 10 i 12 godina.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da je 2.121 rešenje o obeštećenju, koje je postalo pravosnažno do kraja juna 2021. ušlo u plan isplate za 2022. Ove godine bi trebalo da bude isplaćena akontacija od 5,6 miliona evra, a prva rata obveznica biće u januaru sledeće.

– Doneto je 330 rešenja o isplati obeštećenja u celosti za iznose manje od hiljadu evra, kojima je obuhvaćeno 950 podnosilaca zahteva. Njima će novac biti isplaćen 31. marta – navodi Sekulić.

Agencija za restituciju donela je ukupno 3.175 rešenja o obeštećenju za koja treba da bude isplaćena akontacija od osam miliona evra i obveznice u iznosu od 84,4 miliona evra. Doneto je 549 rešenja o isplati obeštećenja u celosti, kojima je obuhvaćeno 1.568 podnosilaca zahteva. Razlika između ukupno donetih rešenja i pravosnažnih postoji zato što su se nezadovoljne stranke žalile.

Sekulić objašnjava da se iznos novčanog obeštećenja za svakog bivšeg vlasnika, utvrđuje u evrima tako što se osnovica obeštećenja pomnoži sa koeficijentom koji je utvrdila Vlada Srbije u iznosu od 0,15. Osnovica obeštećenja predstavlja vrednost oduzete imovine.

– Tako na primer, ako je poreska uprava utvrdila da neka nekretnina vredi milion evra, ukoliko je iza bivšeg vlasnika ostao samo jedan zakonski naslednik, njemu pripada obeštećenje u ukupnom iznosu od 150.000 evra. Dobiće akontaciju u novcu – 10.000 evra. Ostatak od 140.000 evra ukoliko je korisnik restitucije imao manje od 65 godina na dan stupanja na snagu zakona dobiće u obveznicama na 12 godina, a ukoliko je imao 65 i više na deset godina, ako je star preko 70 na pet godina, uz obračunatu kamatu – objašnjava Sekulić, koji očekuje da će doneti još najmanje 10.000 rešenja o obeštećenju.

Ukupno procenjena vrednost imovine koja ne može da se vrati iznosi 13,6 milijardi evra. Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano je da obeštećenje ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije, te je stoga opredeljen iznos od dve milijarde evra, uvećan za pripadajuće kamate, za sve korisnike obeštećenja. Zakon dalje predviđa da se koeficijent dobija stavljanjem u odnos ova dva iznosa.

Agenciji za restituciju u roku je podneto više od 75.000 zahteva, a prema rečima našeg sagovornika 84 odsto je rešeno. On očekuje da će Agencija sva prvostepena rešenja doneti u naredne četiri godine.

Svake godine, svakog januara država će emitovati novi paket obveznica, na osnovu rešenja agencije. Sledeće godine u martu biće isplaćena akontacija za rešenja koja budu pravosnažna do 30. juna 2022. i trajaće dok se ne okonča posao.

 Obveznice upisane na vlasnički račun

Iz Ministarstva finansija je saopšteno da su korisnicima obeštećenja, po rešenjima Agencije za restituciju koja su postala pravosnažna do 30. juna 2021, a koji su dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice upisane na vlasnički račun kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, tako da stanje i raspored obveznica po serijama odgovarajuće emisije, mogu da dobiju preko člana (ovlašćene banke ili investicionog društva), koji je otvorio navedeni račun kod Centralnog registra hartija od vrednosti.

Korisnicima obeštećenja, koji nisu dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice su upisane na privremeni račun kod Centralnog registre, pa je neophodno da u što kraćem roku otvore odgovarajuće račune, preuzmu i popune obrazac sa sajta Agencije za restituciju i dostave tražene podatke, kako bi bili isplaćeni.